‘Bem ti i more i kamenje!

Ljetovanje na moru donosi uvijek nova iskustva. Jedno takvo iskustvo preuzeli smo sa Facebook grupe „Pisanje uz VETAR NOVA“, kojeg objavljujemo u cijelosti bez cenzure.

“Pošto sam ja bela ko sir, samim tim alergična na sunce, ne smem da idem na more to jest na sunce.. Ali išla sam tu i tamo zbog dece. Dakle smem, eventualno, ali pod debeli suncobran. Ali ne smem u vodu, jer do vode odmah izgorim pa mi se onda ni ne živi. Elem, bejah ja tako na moru u jednom mestu u Crnoj Gori. Jednom od onih gde su plaže četiri metra za vreme oseke, a za vreme plime metar i po. I sve sedim u kući do 17 časova, ‘oću da se ubijem od dosade, nema nigde vajfaj.

I rešim jedan dan, ma idem, sedeću ispod suncobrana i gotovo. Pošto se, je l’ da, nema za one baldahine, treba se potruditi i napraviti sam sebi hlad, dakle iskopati rupu u kamenitoj plaži. Krenem ja da kopam, a ono se vraća i kamenje i pesak. Ja sve pod užarenom zvezdom, kopam kao terijer, brže i brže, onako golim rukama, ono se sve vraća. Gorim, mokra, curi znoj sa mene, besna, zapenila, dahćem kao ker, i hop ubacim nekako onu štanglu od suncobrana i brže bolje zatrpavam da mi još ne padne suncobran. Zatrpavam ja tako svi me gledaju, tesno, gužva… Napravih ja hlada od jedno 50 cm, jer mi je sunobran bio omanji. I taman da uzmem peškir da ga rasprostrem, kad neka riba ‘ladno na moj hlad raširi svoj peškir! Još ga sve popravlja. Pevuši. Gledam, očima ne verujem, da se šlogiram sva plava ne crvena, viknem: “Heeej pa to je moj hlad!”. Ona me ne ferma ni dva posto, jer je s njom ‘rmpalija, širi nego duži, istetovirao strip po sebi. Pomislim, mogao joj je on praviti hlada kol’ki je. Ma potući ću se i s njim ako treba: ”Ženo, sklanjaj peškir jesi me čula?!”- viknem ti ja. Jok, ona legla. Stranci. Rumuni, čini mi se. “Ustaaaaj ustaaaaj!!” –  vičem kao pomahnitala. Počne i ona nešto da viče, kevće, mlatara rukama, kida glavom i ovaj šifonjer je odvuče da se ne pobijemo. Odoše gunđajući…

Sednu na drugu stranu plaže. Ja pobedonosno sednem u moj hlad. Sva važna. Dune vetar i rokne mi suncobran. Čujem publiku: “Pfffhaaa hihihihi”. O sve ti jebem i more i kamenje…”