Litra rakije od trešanja premašuje cijenu od 200 maraka

Dok se svijet bavi inflacijom, kamatnim stopama i geopolitičkim tenzijama, domaćin Bego iz Mionice ima samo jednu dilemu: da l’ da više cijeni litru trešnjevače ili da sve zadrži za sebe, pa ostavi u amanet unučadima.

Rakija od trešanja, koju Bego pravi isključivo „na rahatluku, bez nervoze i s dosta psovanja“, trenutno se prodaje po cijeni od preko 200 maraka po litri. I ne samo da se prodaje – nego se traži! Ide ko halva, bolje nego hurmina. Bego tvrdi da mu je prošlosedmična tura otišla brže nego da je dijelio ćevape kod Doma zdravlja.

„Ma sve ti je to do trešnje. Mora bit’ crna, zrela ko da je tri dana sjedila na suncu, a ne da je u Bingu odrasla. U kacu ide bez košpica, al’ moraš ih prethodno ispljuvat s merakom, znaš – da trešnja zna da je voljena“, objašnjava Bego dok u pozadini lagano vrije kazan.

Proces dobijanja litra ove „tečne crne zlatarice“ traje, kako Bego kaže, duže nego što treba da se formira vlast u kantonu. Ovaj mionički alkemičar dalje objašnjava proces dobijanja trešnjevače:  „Ma kad sabereš kilo po kilo, ko da kopaš bunar kašikom. Al’ kad prvi gutljaj krene niz grlo… pa to ni hurmina ne može pratit! A ova od hurmi mi se pokvari – em slatka, em glumi da je iz Dubaija.“

Na pitanje ko najviše kupuje tu luksuznu litru, Bego ne krije:

„Dođu iz Sarajeva, Tuzle, čak jedan iz Banja Luke zvao. Kaže – ne može više piti ove generičke brlje, hoće nešto s karakterom, što peče i na grlu i na džeparu. I što više boli, to mu više godi.“

Planira li širiti proizvodnju?

„Ne daj Bože! Pa onda bih morao registraciju pravit’, fiskalnu kasu nabavljat’ i slikat se s političarima. Ovako – ja, kazan i trešnje. I eventualno susjed Salih da me pokrije ako inspekcija naiđe.“

Domaćin Bego za kraj poručuje: „Ko ne zna šta će s parama, nek kupi litru. Neće se pokajat’. A ako hoće popust, nek donese trešnje.“